Privredna društva i druga pravna lica koja proizvode, skladište ili transportuju opasne materije, upravljaju objektima ugroženim sa aspekta terorističkih napada su obavezi da izrade dokument Plan zaštite od udesa. U tom smislu je važno definisati određene stvari, koje objašnjavaju plan zaštite od udesa.
Udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj koji nastaje oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju.
Opasnost se definiše kao svojstvo opasnih materija ili skup određenih okolnosti u vezi sa opasnim materijama, koje mogu prouzrokovati štetu po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Opasna aktivnost se definiše kao svaka delatnost vezanu uz neku opasnu materiju, uključujući upotrebu, skladištenje, proizvodnju, prevoz, utovar, istovar i kombinaciju ovih aktivnosti.
Prevencija udesa definiše sve one mere i postupke na nivou postrojenja, kompleksa i šire zajednice, koje imaju za cilj sprečavanje nastanka udesa, smanjivanje verovatnoće nastanka udesa i minimiziranje posledica.
Bezbednosna zona definiše prostor u kome opasne materije, kao i emitovana energija oslobođena u toku udesa, nisu u koncentracijama definisanim kao koncentracija od značaja (KOZ), odnosno čije vrednosti nemaju štetne efekte za ljude, životinje, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra.
Operater je svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem, odnosno kompleksom ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja. Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica dužan je da donese svaki operater koji ima obavezu pribavljanja integrisane dozvole.
O izradi Plana zaštite od udesa
U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr. zakon) izrađuje se Plan zaštite od udesa.
Plan zaštite od udesa obuhvata:
- rezime Izveštaja o bezbednosti koji sadrži: procenu rizika u postrojenju i procenu rizika u okolini,
- organizacionu strukturu sa nadležnostima, odgovornostima i ovlašćenjima,
- postupanje u slučaju udesa,
- tehničke sisteme zaštite koji su značajni za udes,
- opremu i sredstva zaštite u odgovoru na udes,
- osposobljavanje za odgovor na udes,
- pisana uputstva o postupku u slučaju udesa,
- način komunikacije sa operaterima u neposrednoj okolini, kao i sa nadležnim organima i organizacijama u lokalnoj zajednici, opštini, gradu, pokrajini i Republici,
- podatke o načinu obaveštavanja javnosti o bezbednosnim merama i postupcima u slučaju hemijskog udesa,
- procedure evidentiranja, registrovanja i izveštavanja o udesu,
- podatke od značaja za izradu eksternih planova zaštite,
- plan sanacije udesa,
- postudesni monitoring.
Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica dužan je da donese svaki operater, koji ima obavezu pribavljanja integrisane dozvole.
Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa su dokumenti koje operater postrojenja treba da potpiše, overi pečatom i dostavi nadležnom organu u tri štampana primerka i jedan primerak u elektronskoj formi.
Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa treba da bude potpisan i overen i od strane drugog pravnog lica ili preduzetnika ukoliko je učestvovalo u izradi navedenih dokumenata.
Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa izrađuje multidisciplinarni stručni tim, koji rešenjem imenuje operater postrojenja. Multidisciplinarni stručni tim treba da bude sastavljen od stručnih lica, koja poseduju dokaz o kvalifikaciji za oblasti koje su predmet izrade studija i analiza. Operater postrojenja imenuje rukovodioca stručnog tima.
Metodologija izrade Izveštaja o bezbednosti sadrži postupke i metode identifikacije opasnosti, analize posledica i procene rizika od hemijskog udesa u seveso postrojenju, odnosno kompleksu.
Plan zaštite od udesa sadrži podatke iz Izveštaja o bezbednosti koji se odnose na procenu rizika od udesa, organizacionu strukturu i tehničku opremljenost operatera postrojenja, odnosno kompleksa kao i postupke odgovora na udes i mere otklanjanja posledica udesa.
Subjekti koji su u obavezi da izrade Plan zaštite od udesa sa aspekta povišenog rizika po život i zdravlje ljudi od nesreća i terorističkih aktivnosti definisani su Listom objekata ugroženih sa aspekta terorističkih napada, kao i Pravilnikom o sadržini politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa („Službeni glasnik RS”, broj 41 od 15. juna 2010.).
Ovim Pravilnikom su obuhvaćeni:
- objekti organa državne uprave Republike Srbije, Autonomne pokrajine, grada i jedinica lokalne samouprave,
- sportski objekti: dvorane, sportski centri (5.000 ljudi i više) i stadioni (20.000 ljudi i više),
- objekti za proizvodnju i preradu vode,
- tržni centri otvorenog i zatvorenog tipa (10.000 m2 i više),
- kliničko – bolnički centri,
- objekti saobraćajne infrastrukture: železničke i autobuske stanice (za grad od 50.000 stanovnika i više),
- aerodromi za prevoz putnika,
- objekti za održavanje kulturnih i drugih manifestacija (4.000 i više),
- hidroelektrane (kapacitet 50mw i više),
- Institut za virusologiju i imunologiju „Torlak”,
- Radio televizija Srbije,
- Radio televizija Vojvodine,
- Radio televizije sa nacionalnom frekvencijom.
- Plan zaštite od udesa
U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr. zakon) izrađuje se Plan zaštite od udesa.
Plan zaštite od udesa obuhvata:
- rezime Izveštaja o bezbednosti koji sadrži: procenu rizika u postrojenju i procenu rizika u okolini,
- organizacionu strukturu sa nadležnostima, odgovornostima i ovlašćenjima,
- postupanje u slučaju udesa,
- tehničke sisteme zaštite koji su značajni za udes,
- opremu i sredstva zaštite u odgovoru na udes,
- osposobljavanje za odgovor na udes,
- pisana uputstva o postupku u slučaju udesa,
- način komunikacije sa operaterima u neposrednoj okolini, kao i sa nadležnim organima i organizacijama u lokalnoj zajednici, opštini, gradu, pokrajini i Republici,
- podatke o načinu obaveštavanja javnosti o bezbednosnim merama i postupcima u slučaju hemijskog udesa,
- procedure evidentiranja, registrovanja i izveštavanja o udesu,
- podatke od značaja za izradu eksternih planova zaštite,
- plan sanacije udesa,
- postudesni monitoring.
Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica dužan je da donese svaki operater, koji ima obavezu pribavljanja integrisane dozvole.
- Metodologija za izradu Plana
Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa su dokumenti koje operater postrojenja treba da potpiše, overi pečatom i dostavi nadležnom organu u tri štampana primerka i jedan primerak u elektronskoj formi.
Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa treba da bude potpisan i overen i od strane drugog pravnog lica ili preduzetnika ukoliko je učestvovalo u izradi navedenih dokumenata.
Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa izrađuje multidisciplinarni stručni tim, koji rešenjem imenuje operater postrojenja. Multidisciplinarni stručni tim treba da bude sastavljen od stručnih lica, koja poseduju dokaz o kvalifikaciji za oblasti koje su predmet izrade studija i analiza. Operater postrojenja imenuje rukovodioca stručnog tima.
Metodologija izrade Izveštaja o bezbednosti sadrži postupke i metode identifikacije opasnosti, analize posledica i procene rizika od hemijskog udesa u seveso postrojenju, odnosno kompleksu.
Plan zaštite od udesa sadrži podatke iz Izveštaja o bezbednosti koji se odnose na procenu rizika od udesa, organizacionu strukturu i tehničku opremljenost operatera postrojenja, odnosno kompleksa kao i postupke odgovora na udes i mere otklanjanja posledica udesa.
- Pravilnik o načinu izrade i sadržaju Plana
Subjekti koji su u obavezi da izrade Plan zaštite od udesa sa aspekta povišenog rizika po život i zdravlje ljudi od nesreća i terorističkih aktivnosti definisani su Listom objekata ugroženih sa aspekta terorističkih napada, kao i Pravilnikom o sadržini politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa („Službeni glasnik RS”, broj 41 od 15. juna 2010.).
Ovim Pravilnikom su obuhvaćeni:
- objekti organa državne uprave Republike Srbije, Autonomne pokrajine, grada i jedinica lokalne samouprave,
- sportski objekti: dvorane, sportski centri (5.000 ljudi i više) i stadioni (20.000 ljudi i više),
- objekti za proizvodnju i preradu vode,
- tržni centri otvorenog i zatvorenog tipa (10.000 m2 i više),
- kliničko – bolnički centri,
- objekti saobraćajne infrastrukture: železničke i autobuske stanice (za grad od 50.000 stanovnika i više),
- aerodromi za prevoz putnika,
- objekti za održavanje kulturnih i drugih manifestacija (4.000 i više),
- hidroelektrane (kapacitet 50mw i više),
- Institut za virusologiju i imunologiju „Torlak”,
- Radio televizija Srbije,
- Radio televizija Vojvodine,
- Radio televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Kako mi to radimo
EURO GREEN svojim klijentima pruža uslugu sačinjavanja Plan zaštite od udesa. Plan, koji izrađujemo, je u skladu sa čl. 58a stav 4. i člana 60. stav 6. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr. zakon), po kom privredna društva i druga pravna lica koja proizvode, skladište i transportuju opasne materije, upravljaju objektima ugroženim sa aspekta terorističkih napada u obavezi su da izrade dokument pod nazivom Plan zaštite od udesa. Plan se izrađuje na osnovu Pravilnikom o sadržini politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa („Službeni glasnik RS”, broj 41 od 15. juna 2010.).