U predmetnom postrojenju se vrši tretman neopasnog otpada-zelene silažne mase, repe i repinih ostataka, a u cilju proizvodnje električne energije.
Biogasno postrojenje na predmetnoj lokaciji je protočno i pokreće se mezofilno na temperaturama od 30 do 40 °C. Cilj postrojenja je prerada neopasnog otpada u svrhu proizvodnje i isporuke električne energije u javnu mrežu, kao i korišćenje toplotne energije, kao pratećeg proizvoda, u interne svrhe.
Fermentacija se obavlja u fermentoru. Na fermentoru se nalazi balon za smeštaj gasa sa duplomembranskim krovom koji daje stabilnost i fleksibilnost gasnom rezervoaru. Taj prostor osigurava da se kogenerativna jedinica snabdeva biogasom bez fluktuacija u količini i koncentraciji.
Pored biogasa, kao krajnji proizvod fermentacije izdvaja se i postfermentorska masa-supstrat fermentacije. Postfermentorska masa se pumpom i cevovodom prebacuje iz fermentora do separatora gde se vrši odvajanje čvrste i tečne faze. Čvrsta faza se kao visokokvalitetno organsko đubrivo isporučuje agroindustrijskim kompleksima za oplemenjivanje obradivog zemljišta. Tečna faza se posle separacije, pumpom i cevovodom, prebacuje u lagunu i takođe isporučuje isporučuje agroindustrijskim kompleksima za oplemenjivanje obradivog zemljišta.
Predmetna laguna je pokrivena membranom i u njoj se takođe izdvaja dodatna količina biogasa koji se preko kompresora i cevovoda od polietilena visoke gustine (HDPE) prebacuje u rezervoar gasa iznad fermentora.
Odsumporavanje se vrši biološki u fermentoru. Proizvedeni gas se iz fermentora distribuira do gasnog motora gde se mehanička energija motora, preko generatora, pretvara u električnu energiju.
Kao sekundarni proizvod proizvodnje električne energije u gasnom motoru javlja se toplotna energija od hlađenja motora. Za vanredne situacije izrađena je baklja za gas, kako bi se u slučaju prekomerne proizvodnje gasa i prilikom radova na održavanju i izostanka funkcije kogeneacionog postrojenja biogas mogao spaliti.