Industrijske vode

EURO GREEN, Usluge Industrijske vode

Voda se u industrijskim preduzećima koristi u neposrednim tehnološkim procesima i operacijama, ali i u pomoćnim operacijama, kao što su: hlađenje industrijskih uređaja, transport sirovina, uklanjanje proizvodnih otpadaka itd. Industrijske otpadne vode često sadrže specifične primese, od kojih mnoge imaju određen stepen toksičnosti. Kao zagađivači, u ovoj vrsti otpadnih voda, mogu se nalaziti i mnogi korisni i vredni materijali, čijim izvlačenjem iz otpadnih voda se utiče na smanjenje nivoa zagađenosti i istovremeno ostvaruje i određeni ekonomski efekat. Ponovno iskorišćavanje otpadnih voda je moguće u smislu korišćenja iste vode za istu operaciju (recirkulacija) ili korišćenje za druge operacije (ponovna upotreba). U oba slučaja se otpadna voda, pre vraćanja, podvrgava odgovarajućoj obradi. Ispitivanje industrijskog preduzeća, u cilju rešavanja problema prerade njegovih otpadnih voda, se zasniva na: utvrđivanju količine i sastava svih značajnih, pojedinačnih otpadnih voda i zbirne otpadne vode, identifikaciji najvećih pojedinačnih izvora zagađenja u tehnološkom proizvodnom procesu, ispitivanju i eventualnom utvrđivanju mogućnosti za eliminaciju ili ponovnu upotrebu ili čak recirkulaciju prečišćenih otpadnih voda, ispitivanju mogućnosti rekuperacije pojedinih sporednih ili izvesnih količina glavnih proizvoda i smanjenja količine i stepena zagađenosti pojedinih otpadnih voda, kao i postavljanje vodnog bilansa za čitavo preduzeće, kao i materijalnog bilansa svih glavnih zagađivača.

Pojmovi vezani za upravljanje industrijskim vodama

U skladu sa Zakonom o vodama, neophodno je konstantno vršiti integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem. Kako su određene grane industrije najveći „proizvođači“ otpadnih voda, ovaj zakon se odnosi i na njih. U vršenju svoje delatnosti, mnoga industrijska postrojenja postaju zagađivači emitujući zagađujuće supstance.
Zagađivanje je direktno ili indirektno unošenje supstanci ili toplote u vazduh, vodu ili zemlju, a koje može biti štetno po ljudsko zdravlje ili kvalitet akvatičnih ekosistema ili suvozemnih ekosistema direktno zavisnih od akvatičnih ekosistema (priobalni ekosistemi), koje prouzrokuje štetu na materijalnim dobrima ili umanjuje ili ometa običajna i druga legitimna korišćenja životne sredine.
Zagađujuća supstanca se određuje kao svaka supstanca koja uzrokuje zagađivanje, a čija se lista utvrđuje posebnim propisom.
U cilju smanjenja stepena zagađenosti koji potiče od industrijskih voda, neophodno je primenjivati integralno upravljanje vodama, koje podrazumeva skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda. U tom smislu se poštuju određena načela:

– održivog razvoja (obezbediti korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, po količini i kvalitetu) ,
– celovitosti (povezanost i međuzavisnost akvatičnih i priobalnih ekosistema se moraju poštovati),
– jedinstva vodnog sistema (upravljanje vodama u okviru jedinstvenog vodnog prostora Republike Srbije),
– obezbeđivanja zaštite od štetnog dejstva voda (stanovništvo i njegova imovina moraju se štititi od voda),
– „korisnik plaća“ (svako ko koristi vodno dobro i vodni objekat, odnosno vodni sistem, kao dobro od opšteg interesa, dužan je da za njegovo korišćenje plati realnu cenu),
– „zagađivač plaća“ (svako ko svojim aktivnostima prouzrokuje zagađenje vode dužan je da snosi troškove mera za otklanjanje zagađenja),
– učešća javnosti (javnost ima pravo na informacije o stanju voda i radu nadležnih organa u oblasti voda),
– uvažavanja najboljih dostupnih tehnika (pri upravljanju vodama moraju se primenjivati najbolje poznate i dostupne tehnike).

Zaštita voda se definiše kao skup mera i aktivnosti kojima se kvalitet površinskih i podzemnih voda štiti i unapređuje, uključujući i od uticaja prekograničnog zagađenja. Ciljevi, koji se na ovaj način postižu, su: očuvanja života i zdravlja ljudi, smanjenja zagađenja i sprečavanja daljeg pogoršanja stanja voda, obezbeđenja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda za različite namene i zaštite vodnih i priobalnih ekosistema i postizanja standarda kvaliteta životne sredine u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita životne sredine i ciljevi životne sredine. U tekućem periodu je na snazi donošenje podzakonskih regulativa, kojima bi se poboljšao sistem upravljanja vodama, a koji bi privredne subjekte obavezao da vrše adekvatan monitoring otpadnih voda iz industrijskih postrojenja sprovodeći zadata merenja u kontinuitetu, kao i to da na propisan način o stanju i sadržaju otpadnih voda redovno obaveštavaju Agenciju za zaštitu životne sredine.

+ Upravljanje vodama

U skladu sa Zakonom o vodama, neophodno je konstantno vršiti integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem. Kako su određene grane industrije najveći „proizvođači“ otpadnih voda, ovaj zakon se odnosi i na njih. U vršenju svoje delatnosti, mnoga industrijska postrojenja postaju zagađivači emitujući zagađujuće supstance.
Zagađivanje je direktno ili indirektno unošenje supstanci ili toplote u vazduh, vodu ili zemlju, a koje može biti štetno po ljudsko zdravlje ili kvalitet akvatičnih ekosistema ili suvozemnih ekosistema direktno zavisnih od akvatičnih ekosistema (priobalni ekosistemi), koje prouzrokuje štetu na materijalnim dobrima ili umanjuje ili ometa običajna i druga legitimna korišćenja životne sredine.
Zagađujuća supstanca se određuje kao svaka supstanca koja uzrokuje zagađivanje, a čija se lista utvrđuje posebnim propisom.
U cilju smanjenja stepena zagađenosti koji potiče od industrijskih voda, neophodno je primenjivati integralno upravljanje vodama, koje podrazumeva skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda. U tom smislu se poštuju određena načela:

– održivog razvoja (obezbediti korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, po količini i kvalitetu) ,
– celovitosti (povezanost i međuzavisnost akvatičnih i priobalnih ekosistema se moraju poštovati),
– jedinstva vodnog sistema (upravljanje vodama u okviru jedinstvenog vodnog prostora Republike Srbije),
– obezbeđivanja zaštite od štetnog dejstva voda (stanovništvo i njegova imovina moraju se štititi od voda),
– „korisnik plaća“ (svako ko koristi vodno dobro i vodni objekat, odnosno vodni sistem, kao dobro od opšteg interesa, dužan je da za njegovo korišćenje plati realnu cenu),
– „zagađivač plaća“ (svako ko svojim aktivnostima prouzrokuje zagađenje vode dužan je da snosi troškove mera za otklanjanje zagađenja),
– učešća javnosti (javnost ima pravo na informacije o stanju voda i radu nadležnih organa u oblasti voda),
– uvažavanja najboljih dostupnih tehnika (pri upravljanju vodama moraju se primenjivati najbolje poznate i dostupne tehnike).

+ Zaštita voda

Zaštita voda se definiše kao skup mera i aktivnosti kojima se kvalitet površinskih i podzemnih voda štiti i unapređuje, uključujući i od uticaja prekograničnog zagađenja. Ciljevi, koji se na ovaj način postižu, su: očuvanja života i zdravlja ljudi, smanjenja zagađenja i sprečavanja daljeg pogoršanja stanja voda, obezbeđenja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda za različite namene i zaštite vodnih i priobalnih ekosistema i postizanja standarda kvaliteta životne sredine u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita životne sredine i ciljevi životne sredine. U tekućem periodu je na snazi donošenje podzakonskih regulativa, kojima bi se poboljšao sistem upravljanja vodama, a koji bi privredne subjekte obavezao da vrše adekvatan monitoring otpadnih voda iz industrijskih postrojenja sprovodeći zadata merenja u kontinuitetu, kao i to da na propisan način o stanju i sadržaju otpadnih voda redovno obaveštavaju Agenciju za zaštitu životne sredine.

Kako mi to radimo

Na osnovu čl.113. – 128. Zakona o vodama („Sl. glasnik RS”, br. 30/2010), Pravilnika o sadržini i obrascu zahteva za izdavanje vodnih akata i sadržini mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova („Sl. glasnik RS”, br. 74/2010) i Pravilnika o određivanju poslovnih i drugih objekata za koje nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova („Sl. glasnik RS”, br. 41/94), definisana je nadležnost i postupak izdavanja vodnog akata za različite objekte i radove.

Vodna akta se izdaju za:

  1. brane sa akumulacijom;
  2. javne vodovode;
  3. regionalne višenamenske hidrosisteme;
  4. hidroelektrane, termoelektrane, nuklearne objekte;
  5. industrijske i druge objekte za koje se zahvata i dovodi voda iz površinskih i podzemnih voda, kao i za industrijske i druge objekte čije se otpadne vode ispuštaju u površinske vode, podzemne vode ili javnu kanalizaciju;
  6. postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i objekte za odvođenje i ispuštanje otpadnih voda;
  7. magistralne i regionalne puteve, železnice i mostove na njima, aerodrome;
  8. prevodnice, plovne puteve, luke, marine i pristaništa;
  9. industrijske i komunalne deponije;
  10. magistralne naftovode, gasovode, dalekovode, trafostanice, produktovode, kablovske vodove ispod korita reke za prenos električne energije, TT i optičke kablove;
  11. sisteme za odvodnjavanje;
  12. sisteme za navodnjavanje;
  13. sisteme za odvođenje atmosferskih voda naselja;
  14. podzemna i nadzemna skladišta za naftu i njene derivate i druge hazardne i prioritetne supstance;
  15. skladištenje na obalama materija koje mogu zagaditi vodu;
  16. izradu prostornih (prostorni plan jedinice lokalne samouprave) i urbanističkih (generalni i regulacioni) planova;
  17. planove gazdovanja šumama na vodnom zemljištu;
  18. rudarske istražne i eksploatacione radove i objekte;
  19. uređenje vodotoka i izgradnju zaštitnih vodnih objekata;
  20. ispiranja akumulacionog jezera ili čišćenja nataloženog nanosa iz akumulacionog jezera;
  21. eksploatacije i deponovanje na vodnom zemljištu: rečnih nanosa, kamena i drugog materijala iz korita vodotoka, sprudova, rečnih aluviona i sa obala prirodnih vodotoka, prirodnih i veštačkih akumulacija;
  22. treseta za hortikulturu;
  23. rekultivaciju eksploatacionog polja i neposredne okoline, po završenoj eksploataciji;
  24. veštačko obogaćivanje ili povećanje zapremine podzemnih izdani;
  25. ribnjake;
  26. izgradnje ili zatrpavanje bušenih i reni bunara, kao i drugih bušotina za potrebe rudarskih, geoloških i drugih radova;
  27. javna skijališta
  28. druge objekte i radove, koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u vodnom režimu ili na koje može uticati vodni režim.

EURO GREEN vrši uslugu konsaltinga i popunjavanje zahteva za izdavanje vodnih akata:

  • mišljenje u postupku izdavanja vodnih uslova,
  • vodni uslovi,
  • vodna saglasnost,
  • vodna dozvola.

Takođe pruža i uslugu izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za gore navedene projekte gde je to neophodno.

Kontaktirajte nas!

Za sve industrijske grane, kojima je neophodna sveobuhvatna dokumentacija iz oblasti upravljanja industrijskim vodama, obezbeđena je usluga izrade dokumentacije u cilju usaglašavanja sa zakonskom regulativom i optimalnog upravljanja industrijskim vodama.